Trese se Srbija zbog reči legende crno-belih: Srbija je fudbalski sirotan koji luta, pogledajte Partizan i FSS

FK Partizan nikako da izađe iz krize koja je kulminirala u poslednje dve sezone.

O stanju u Humskoj govorio je nekadašnji as crno-belih Ivan Golac.

Kako i uvek, nije poštedeo nikoga, od uprave, trenera, fudbalera.

- Dugo nisam u klubu, ali naravno pratim sve šta se dešava u Partizanu i oko njega. Niko ne zna ko donosi te odluke. Sve je dosta čudno. Znam kako rade i koliko su uradili. Lični rad govori o svakome od nas. Dešavaju se reinkarnacije u Partizanu. To je već za indijsku filozofiju. Tamo gde počinje logika prestaju naši prostori - rekao je u svom stilu Golac za "Meridian sport".

O povatku Ivice Ileva...

- Taman posla da nije pogodio neka imena za tolike godine. Bili su to mnogo bolji igrači od ovih iz prošle sezone recimo. To je odgovorna funkcija, vrlo ozbiljna. Od nje zavisi dosta toga na terenu. Trener mora da se bavi time što dobije na raspolaganje. Da taj poluproizvod unapredi. Ako analiziramo sve strance koji su dolazili u Partizan postaće jasno da su 98 odsto veliki promašaji. Trener mora da im pronađe poziciju. Za mene su Sejduba Suma i Umar Sadik najbolji inostrani igrači. Sadik nije veliki fudbalski znalac, ali ga je krasila velika energija. Mi odbrambeni igrači ne volimo kad vas špicevi stalno napadaju, pritiskaju. Ne možete onda lepo da organizujete napad. Mogao je da doprinese i u tranziciji. To je vrlo dobar potencijal. Dobar i kvalitetan rad doneli bi mu ozbiljnu karijeru. Da ne govorimo mnogo o promašajima… Kada unesemo malo ozbiljnosti u našu priču zapitam se koji će to kvalitetan igrač doći u našu ligu? To je prazna priča, za diletante i neznalice. Nažalost ima ih mnogo, pa zato to i rade. To je šibiciranje. Kada smo prodali jednog igrača za 25,30, 50 miliona? To Dinamo radi lagano. Tu je velika razlika u znanju. Neophodno je mnogo znanja, veza i kvaliteta- rekao je nekadašnji igrač Sautemptona i Mančester sitija, pa nastavio:

- Nikada nisam bio protiv stranaca, jer sam to i sam često bio. Ali taj stranac mora najmanje dva puta biti bolji od onoga što već imamo. Njihove zarade su milionske na godišnjem nivou. Za platu jednog od njih mi možemo da školujemo osam domaćih igrača iz omladinskog pogona. To je uslov za nešto što možemo nazvati “budućnost”. Njihov posao je da dođu i uzmu pare, igrali ili ne. U ovoj “ding dong” ligi ako odigrate neku dobru utakmicu, ili možda na evropskoj sceni, odmah idete dalje. Njima je ovo usputna stanica. Najbolji pokazatelj svega toga je broj posetioca. Mi smo na trenizima imali po tri hiljade, pet hiljada navijača. To je više nego što mnoge ekipe skupe zajedno na svojim mečevima. To je merilo kvaliteta rada za onoga koji je zadužen za taj posao.

- Partizan nije odavno ozbiljan klub. Imali smo svetske manire, bili smo svetski klub, sve do pre 25 godina. Nema ni kuću, ni kućište, ni domaćina. Nema ničeg vrednog što bi pokazalo da je to ozbiljan klub koji zna šta hoće, koji ima strategiju. I ranije su Partizan, Zvezda i drugi veliki klubovi uzimali igrače iz nižih liga, ali to što bi uzimali bi vredelo. Bio je to zalog za budućnost, novi nosioci. Dovoditi igrače reda radi je potpuni promašaj. Ili je to neka sumljiva, nezerela šema, ili neko nema pojma šta radi.

Još jedna jesen tokom koje Partizana neće biti na međunarodnoj sceni.

- Rekordi su tu da bi se rušili. Mi rušimo ove negativne. Što je tužno i žalosno. Govorio sam i pre takmičenja da su naše šanse minimalne, zbog načina na koji se radi. Propuštene su mnoge šanse. Ta Liga konferencija je kao naša liga. Nekada su takva takmičenja bila namenjena sirotinji, da pokupi po neko zrno. Čak ni to nismo uspeli. A da ne govorim o prvenstvu, jer prvenstvo je završena priča za Partizan. Svaki ozbiljan klub koji ima samo bod prednosti u našoj ligi, a kamoli dva, on je završio misiju. Da ne govorim tri ili četiri. Sam način ili ponašanje ništa ne govore. Nema ozbiljnih izjava iz kluba. Oni istinski nisu vredni toga gde su. Uvek je najlakše smeniti trenera. Tako ih i dovode. Niko od trenera nije izabran na zdrav, normalan način. Potvrda da se radi o neozbiljnosti. Na osnovu kojih kriterijuma se dovode funkcioneri, treneri, igrači - istakao je Golac i potom dodao u istom dahu:

- Ništa to ne čudi, jer kada pogledate i Savez, vidite da nema mnogo razlike u radu. Ne možemo mnogo da se razlikujemo. Mnogo diletantizma, mnogo nepismenih i neukih ljudi. Nacija koja je morala da bude među tri, četiri najbolje u Evropi, postala je fudbalski sirotan koji apsolutno luta. Komedija. Nemamo ozbiljne utakmice. Odrastao sam na Dedinju, gde je parkić izrodio mnogo fudbalera. Tokom 60-ih godina dolazili su svetski cirkusi u Beograd. Išli smo sa roditeljima da gledamo, ali glavni akteri nisu bili ni sloni, ni konji, ni lavovi koji skaču kroz vatrene obruče – nego klovnovi. Ništa se nije promenilo, a prošlo je tek 60 godina. Žao mi je što je Partizan toliko srozan. Moja generacija je osvojila najmoćniju titulu u istoriji jugoslovenskog fudbala. Mi smo Parni valjak, niko drugi. Od strane UEFA pre 14 godine, naša utakmica sa Seltikom je proglašena u 10 najboljih mečeva ikada. Ta utakmica jednom nedeljno treba da se emituje na televiziji, da deca gledaju. Nije to FSS proglasio, već UEFA. Nemamo pripadnost, nemamo perspektivu - zakjučio je Ivan Golac u razgovoru za Meridian sport.

(Espreso sport/Meridian sport)